Fra Iko Skoko: Josip briznu u plač!

Naglasio mu je da u Benjaminovu vreću, uz novac, ubaci njegov srebrni pehar. Ujutro je poslao braću da se vrate s hranom. Kada su izišli iz grada, za njima posla svoga upravitelja da ih izgrdi što su mu navodno učinili zlo za dobro. Braća su se pravdala upravitelju kako ne mogu učiniti zlo svomu dobročinitelju. Čak su i novac vratili koji su prošli put našli u vrećama. Zakleli su se da će pogubiti onoga u koga pronađu ukradene stvari, a da će ostali postati robovi. Upravitelj je počeo pretresati vreće. Počeo je od najstarijega. Pehar je pronašao u Benjaminovoj vreći. Braća su ostala iznenađena i ljuta. Vratila su se u Josipov dom. Bacila su se na zemlju pred njim. Zaklinjala su se kako to nisu napravila. Htjela su postati Josipovi robovi. Međutim, Josip je tražio da ostane njegov rob samo onaj u koga su pronašli njegov srebrni pehar, a ostali da se vrate kući s hranom.

U tako teškoj situaciji Juda je zatražio riječ. Tumačio je Josipu što se zbivalo kod kuće. Jakov nije htio pustiti Benjamina s njima po hranu. Između ostaloga, rekao mu je koliko bi Jakova pogodilo kada bi se oni vratili kući bez Benjamina: "Ako sad dođem k tvome sluzi, ocu svome, a mladić - čiji je život tako povezan s njegovim - ne bude s nama, on će svisnuti kad vidi da dječaka nema s nama; tako će tvoje sluge strovaliti u tuzi sijedu glavu tvoga sluge, oca našega, dolje u Šeol" (Post 44, 30-31). Juda je zajamčio Jakovu kako će se Benjamin s njima vratiti iz Egipta. Zato je molio Josipa da njega uzme za roba, a pusti Benjamina da se s ostalom braćom vrati kući.

Josipu su se Judine riječi duboko usjekle u srce. Nije se mogao više suzdržati. Zatražio je da svi, osim njegove braće, žurno napuste prostoriju. Ostao je sam s braćom. Briznuo je u glasan plač. I oni koji su bili vani, uglavnom Egipćani, čuli su kako Josip plače. Čak je i faraon doznao što se događalo u Josipovoj kući.