Telefonski razgovor dvije Mostarke: Mostarke i mostarska vrućina

Halo moja dobro jutro!
-I tebi je u životu baš dosadno, pa me budiš zorom?
Kakvom zorom, pa davno prošlo 10?
-Bona nisam oka svu noć sklopila od vrućine, i taman zaspala!!!
Golemo majkemi
-Jašta je nego golemo
Neam pojma sestro da ti vrućina smeta
-Jok, eto tebi smeta!
Normala da mi smeta, ali ne baš toliko da ne mogu spavati.
-Đe vrućina, a još ovi dosadni cvrčci i još dosadniji komarci. 
Aj moja ti i tebi sve smeta, vazda je u Mostaru bilo vrućina.
–Kako mi neće smetat, vazda mi je i smetalo
Onda se moja pokupi i negdje na planinu polako
-Ta nisam mahnita, čuj na planinu. Niđe ti veze priča.
Pa šta ću ti moja ti, ne daš sa sobom ni pričati kako si nervozna.
-Moram bit nervozna nakon vrućine još me i ti heklaš sada!
Definitivno sestro moraš negdje na odmor
-A đe ću to na odmor, aj ti mi reci?
Ta ja znam, već sam ti rekla idi na planinu.
-Eooo sad ću, neam druga posla. Nek idu u tu planinčinu oni koji su šljegli sa nje.
Aj dobro idi na more malo onda
-Čuj na more? Da mi se nad glavom dreče one alapače kojo zovu djecu da im mažu paštete!
Ne znam moja ti. Tebi ne bi niko ugodio.
– Kakva ti je to priča? Em što si me probudila još me i handriš.
Aj moja umi se malo i upali klimu da te rashladi.
-Čuj da upalim klimu. Lako je upaliti klimu, ali treba to i platit. Oderaše ovi iz električnog.
Ti stvarno nisi normalna
-Jok eto ti si normalna
Tu tu tu…